|
     |
 Kultura koriscenja i uzivanja vinaIstinska vinska kultura se, kao u ostalom i svaka druga, stice vremenom i podrazumeva uglavnom: izvesna znanja o vinovoj lozi, o njenoj pojavi na zemlji i na nasim prostorima, poznavanje u osnovi proizvodnje pojedinih tipova vina, kao i podele vina po kvalitetu, serviranje vina, citanje etikete, temperaturu vina, case za vino i slaganje vina i hrane. EtiketeNajvazniji podaci na etiketi, koji su od velike pomoci kupcu, jesu: poreklo vina-podrucje, naziv vina ili sorte, naziv proizvodjaca ili punioca, godina proizvodnje, sadrzaj secera (suvo, polusuvo,...), sadrzaj alkohola i kategorija kvaliteta.Case za vinoCase imaju poseban znacaj u estetskom i funkcionalnom smislu. Dobrim vinskim casama se smatraju case od bezbojnog stakla bez bilo kakvih aplikacija, pri cemu je staklo tanje kada su namenjene laksim belim vinima, a nesto deblje za teza, jaca i punija crna vina. Svaka casa mora da ima drsku koja po svom polozaju treba da je deo izmedju postolja i tela case. Ona je nesto duza kod case za bela vina u odnosu na case za crna vina. Telo case je razlicitog oblika i zapremine. Case za bela vina su uze i u gornjem delu se vise suzavaju, a case za crna vina cesto imaju oblik zarubljene kugle (balona) i razlikuju se od casa za belo vino vecom zapreminom i blazim suzavanjem u gornjem delu. Case za bela vina su manje zapremine u odnosu na case za crna vina, jer se belo vino pije hladnije, a manje kolicine se mogu ispiti pre nego sto se ono zagreje. Naglasenije suzavanje case pri vrhu, pored koncentrisanja mirisnih materija, onemogucava veci dodir vina sa vazdusnim kiseonikom kao i veci gubitak ugljen-dioksida. Drzanje case je takodje vazno, jer ukoliko se ona u toku nazdravljanja ili pijenja drzi za telo, a ne za drsku, pored toga sto cemo kucanjem cuti tup zvuk, vino se zagreva i time remeti njegova optimalna temperatura za konzumiranje. Znacajno je istaci da dobra vinska casa omogucava da se pojedini ukusi vina spoznaju u odredjenim vremenskim distancama. Upravo zato i postoje razliciti oblici casa koji omogucavaju bolju spoznaju intenziteta i kvaliteta mirisa, a istovremeno i diferencirano opazanje elemenata ukusa.
Treba znati da se vino ne pije na iskap, vec u gutljajima i da je nedopustivo mesanje sa vodom, bilo sodom ili mineralnom. Temperatura serviranja vinaS obzirom na razliku vina po boji (bela, roze, ruzicasta, crna), po hemijskom sastavu (sadrzaj alkohola, kiselina, ekstrakta, secera, tanina), mirisu i ukusu, logicno je da ce se i optimalne temperature, na kojima vino najbolje iskazuje karakteristike, znatno razlikovati.U grupi istih vina, belih ili crnih, postoje razlike u pogledu hemijskog sastava i senzornih karakteristika, pa zato ne postoji ni jedinstvena temperatura za sva bela ili crna vina, koju treba da imaju u momentu serviranja. Moze se reci da se optimalne temperature belih vina krecu u rasponu od 8*C do 16*C, crnih od 12*C do 20*C, a roze i ruzicastih vina od 12*C do 14*C.
Slaganje vina i hraneKada se govori o vinskoj kulturi uopste, slaganje vina i hrane ima izvanredno veliki znacaj. Vino je pice koje se najbolje slaze sa hranom i sa njom se najbolje dopunjuje. Ono pobudjuje apetit, uzdize i prefinjuje ukus hrane i doprinosi dobrom raspolozenju za stolom. Postoji nekoliko opstih principa koji su u svakom slucaju vazeci, ali istini za volju nekada ih je tesko sve ispostovati:
Tekst predstavlja deo istoimenog teksta iz knjige "Grozdje i vino" ciji su autori Prof.dr Miroslav Milosavljevic i Prof.dr Slobodan Jovic. |
